Алишер Навоий – адолатпарвар ва инсонпарвар шоир
Алимова Шахло –Бухоро ВХТХҚТ ва УМОИ
“Ижтимоий - иқтисодий фанлар” кафедраси катта ўқитувчиси.
Алишер Навоий ўзбек халқининг улуғ шоири, олими, буюк давлат арбоби ва темурийлар даврининг буюк мутафаккирларидан бири ҳисобланади. У назариётчи ва амалиётчи сифатида давлат сиёсатининг адолатли асослари ва маънавий мезонларини ривожлантиришга улкан ҳисса қўшган алломадир.
Алишер ёшлигидан ўзининг фавқулодда ўткир фалсафий фикрлари, кучли қобилияти, дунёқарашининг ниҳоятда кенглиги билан нафақат ўз замондошларини, балки устозларини ҳам ҳайратга солган. Умрининг катта қисмини давлат ишлари билан ўтказган бўлишига қарамай, ўзидан катта ва бой илмий-маданий мерос қолдирди.
Сомонийлар даври бошқарув тизимидаги ислоҳотлар ва қўшин тузилиши.
Бухоро Вилоят Халқ таълими ходимларини қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти “Ижтимоий-иқтисодий фанлар” кафедраси катта ўқитувчиси Ш.Алимова
Кўҳна Бухоро тарихида Сомонийлар сулоласининг ҳукмронлик даври алоҳида ўрин тутади. Бу даврда яшаб ижод этган жаҳонга машҳур илм – фан, маданият ва санъат арбоблари дунё тамаддуни ривожига беқиёс ҳисса қўшганлар.
Сомонийлар сулоласининг тарих саҳнасига чиқишида ва ўзига хос давлат бошқарув тизимини жорий этишида Исмоил Сомонийнинг ўрни бениҳоя улкан. 874 йилда Бухоро ноиби қилиб тайинланган Исмоил Сомоний араб халифалигидан мустақил тарзда марказлашган давлат тузишда ташаббускорлик қилди. Исмоил Сомоний ўз даврининг қобилиятли, серғайрат ва ниҳоятда зукко йирик давлат арбоби сифатида мазкур Сомонийлар сулоласининг кўзга кўринган намояндалари, дин пешволари, зодагонларининг қўллаб-қувватлашлари ва ёрдамлари билан Мовароуннаҳр ва Хуросондан Рай ва Казвингача бўлган ҳудудларни ўз ичига олган давлат ташкил этди. У ўз ворислари Аҳмад ибн Исмоил (907-914) , Наср II ибн Аҳмад (914-943) ва бошқалар ҳукмронлик даврида ҳам ўз нуфузи, обрў – эътиборини сақлаб қолди.
O‘zbekistonda parlament islohotlarining dastlabki bosqichi va uning ahamiyati
Alimova Shaxlo –Buxoro VXTXQT va UMOI
“Ijtimoiy - iqtisodiy fanlar” kafedrasi katta o‘qituvchisi.
O‘zbekiston Respublikasi mustaqillik yillari davomida milliy umuminsoniy qadriyatlar va boy tarixiy davlatchilik tajribalari asosida o‘ziga xos rivojlanish yo‘li tanlab olindi. Shu asosda davlat-huquqiy amaliyotida jahon davlatchiligining boy tajribasidan unumli foydalanilib hokimiyatning bo‘linishi prinsiplariga mos davlat organlari tizimi shakllantirildi.
Bizga ma’lumki, mamlakatimizda Asosiy Qonunimiz talablari asosida davlat hokimiyatining amalga oshirish tamoyillarida eng katta konstitutsiyaviy islohotlar 2002 yil 27 yanvarda bo‘lib o‘tgan referendum natijasida amalga oshirildi.